Origines Serbes

У нашим школама предавала се српска историја од немањићке државе па до наших дана. Осим неколико фраза о српској прадомовини Бојци, о српској припадности великом словенском ставлу, о неким магловитим земљама у којима смо пре доласка на Балкан вековали, наша деца нису могла ништа научити о својој прошлости пре Бодина и Часлава. Изгледало је по тим књигама да смо ми однекле пали са месеца, са већ изграђеним друштвеним поретком, са усавршеним језиком, са развијеним смислом за државу, са овичајима и културним темељима, а нико није хтео да помисли да је требало да протекну хиљаде година да се тако формира један народ, који је под лозом Немањића заузео водеће место на Балкану.

А у ствари пре Немањићке Срвије Срби су имали више царства и држава почевши од своје колевке Индије, преко бескрајног пространства Азије, док се нису излили у садање руске низине и запљуснули Европу све до обала Шпа-није и Британије. О тој старој српској историји хоћемо да вам овде говоримо, да ви могли вити поносни на своју прошлост и да би сазнали да се српско име помиње у писаним хисторијама још на хиљаду година пре рођења Христова. Наша српска историја тако је интересантна, богата и чудесна да су се са њом бавили највећи летописци највећих народа, који су много мању пажњу покла-њали сад далеко већим народима него што је српски.

Српска историја била је најзахвалнија тема историчарима светског гласа као што је немачки повесничар Леополд Ранке, као што је велики Чехословак Јиречек, као што је мађарски писац гроф Бењамин Калај, као што су славни слависти светског гласа Колар и Шафарик, да споменемо само неколико најинтересантнијих.
Ми ћемо пишући ову народну читанку да користимо и те писце и стотине других од класичних грчко-римских писаца, од Херодота до Плинија, преко кинеских и турских кроничара па све до највећих србождера Хрвата Рачког и Смичикласа, који поред све своје мржње против нас нису често могли да затаје истину.

Користићемо и српске писце од нашег најславнијег историчара из 18. века Ј. Рајића па до Стојана Новаковића, као и све српске љубитеље наше прошлости, дилетанте у историји, али дилетанте бриљанте и документоване, као што је у првом реду сјајни србин Војвођанин Сима Лукин Лазић, који је пре пуних седамдесет година носио на својим плећима главни део крваве полемике са хрватском штампом и литературом, спремном и онда као и сад да негира ексистенцију српског народа, или да је изнакази кроз наочари своје погане мржње на само име српско.

Најживље интересовање за српску прошлост у најширим круговима српског народа владало је почетком друге половине прошлог века, кад се је формирала код Срба концепција модерне нације, са њеним националним и политичким циљевима, у оно дова кад су ударани темељи за велику епоху од 1905. до 1918. године, која је донела остварења свих српских снова покосовских. Почетком деветнаестог века Срби су опет изашли у први план светске историје, њихово херојство у устанцима дало им је право грађанства међу војнички најугледнијим нацијама света, њихова љубав за Отаџвину, оданост слободи, херојско-песнички квалитет њихове народне поезије привукли су на њих пажњу највећих духова света, од Наполеона до Гетеа, од Бајрона до Виктора Ига.
У то доба и хладни и севични Енглези гдедали су у Србима и у Црногорцим не само хероје достојне старих Спартанаца, него и људе који су били претече новог поретка равноправности људи и уништења класа и привилегија. У тим временима инспирисани својом царском прошлости, својим немањским епом, својом косовском трагедијом Срби су доминирани једном једином идејом, покајати Косово и васпоставити српску царевину.
Важно је нагласити да је у то доба бесомучна и ничим осим завишћу и љубомором мотивисана хрватска мржња на Србе била велики
подстрек српском одушевљењу за своју прошлост и трагању да се што више осветли и што више пробуди познавање српске прошлости. О овом требају да знају истину наше младе генерације и Срби који нису студирали политичку историју свог народа.

dommage je suis plus autorise a mettre des messages je depasse la limite

Bienvenue à toi Belly,
c'est bizarre que tu n'arrives pas à mettre d'autres messages, je ne savais pas qu'il y avait une limite, peut-être que le message était trop long et qu'il faut le scinder en plusieurs ?
Ton sujet est intéressant, mais par contre je crois que malheureusement tout le monde ne comprendra pas le serbe ici...

ouais tant pis pour eux

j'ai aussi en anglais

Oui vas-y, si tu l'as aussi en anglais, met-le dans la partie anglophone du forum, ça fera enfin un sujet histoire de l'inaugurer

ca va c pa mal

mais j'ai une autre partie qui est sur a 100% sur les origines serbes si vous voulaiz contacter moi par msn je vous envoyeraiz les documents


le plus connu de notre roi et zorsine 50 ap J-C au caucase

Bah mince... ça m'a l'air très intéressant, mais c'est vraiment dommage, je ne comprend rien. Parmi les personnes qui peuvent lire et comprendre tout cela, y'aurait-il qqn qui pourrait nous le traduire en français ? Ou au moins un résumé de tout cela en français ??

Les Serbes viennent du Caucase pas la peine d ecrire 200 lignes,car chaque Serbe doit le savoir ca,partez a la bibliotheque et discutez d avant Jesus,notre seigneur,Ici,nous devons parler de l'actualite d aujourd'hui

J'émets ici l'hypothèse que les Serbes seraient les descendants des Sarmates, peuplades nomades d'origine iraniennes qui s'étaient établis en Europe de l'Est au IIIe ou IIe millénaire avant J.C.

Mais je ne dis pas le contraire, les Sarmates étaient un peuple iranien, donc appartenant à la famille des peuples indo-européens.

En fait, d'après ce que j'ai pu étudier, on ne sait pas vraiment quel était le peuple mère de tous les peuple indo-européens: il s'agirait donc de Proto-Indo-Européens dont le foyer originel n'est pas encore bien connu.. Alors il y a la thèse aryenne, avec pour foyer originel l'Asie centrale, puis la Perse et l'Inde, et il y a l'hypothèse de la civilisation "Kourgane" selon laquelle les Proto-Indo-Européens seraient originaires d'Europe de l'Est (régions du Dniepr et de la Volga). Cette civilisation se serait développé au cours du néolithique.

wisdom 2008 a écrit:

C'est dans le présent, aussi, que survit en chacun cette lueur d'humanité qui fait de nous ce que nous sommes tous, au fond:
Des hommes, des frères et des héros.

Puisses-tu un jour avoir raison, mais je pense malheureusement que cela relève de l'utopie.

voila la migrations des serbes de nos jour il reste encore leur descandant dans le nord de l'inde